Самостални синдикат металаца Србије
3.5. 2007.
З А Б Е Л Е
Ш К А
О
разговору са
Ан Мари Миро,
представницом
Међународне
федерације
металаца
(МФМ)
Београд,
27.4. 2007.
Ан Мари Миро искористила је боравак у Београду да посети Самостални синдикат металаца Србије и да пред одржавање састанка Извршног одбора ФИОМ који треба да донесе одлуку о пријему Синдиката металаца, обави разговор са руководством овог синдиката.
Разговору су присуствовали Председник Зоран Вујовић, потпредседници Љубодраг Цвркотић, Божидар Тодоровић, Зоран Михајловић, секретар Зоран Пекић и председници регионалних организација Самосталног синдиката металаца Србије – Миленко Ћурчић, Радослав Аничић, председник Организације Самосталног синдиката металаца Србије за град Београд Живорад Милошевић и председник Покрајинске организације Самосталног синдиката металаца Србије за покрајину Војводину Влада Миљуш.
У пратњи колегинице Миро била је Чеданка Андрић из Швајцарске радничке помоћи. Разговор је преводила Мирјана Обрадовић из Међународног сектора СССС.
Вујовић је у разговору маркирао најважније проблеме са којима се радници и Синдикат металаца суочавају, а који произилазе из политички и економски недефинисане ситуације у Србији. Она има за последицу тежак и неизвесан положај металске индустрије и комплекса у целини, нагласио је Вујовић.
Као посебан проблем, истакнуто је непостојање репрезентативног удружења послодаваца и гранског колективног уговора којим би се регулисали односи у грани, смањили нагомилани проблеми и побољшао положај запослених.
Вујовић је указао и на чињеницу да је Самостални синдикат металаца једини репрезентативан у грани, да је синдикат са дугом традицијом (106 година постојања), активан и добро организован. У овом тренутку због малих и нередовних, а често и непостојећих плата, али и система наплате чланарине, евидентна је финансијска недисциплина која погађа Синдикат металаца и отежава његов нормалан рад.
Од МФМ очекује се помоћ и солидарност у превазилажењу нагомиланих проблема и тешкоћа у социјалном дијалогу (све више и са страним власницима, купцима домаћих предузећа) који веома лако усвајају моделе понашања домаћих власника. А они су: негирање колективног уговора као непотребног, истицање правилника предузећа као довољног и доброг за регулисање односа између запослених и послодавца, који се појављује у функцији „оца и мајке“ запосленог.
Влада не жели активно да се укључи и помогне у превазилажењу нагомиланих проблема у односима у свету рада.
Вујовић је изнео ситуацију у вези са удружењем послодаваца које није репрезентативно и могућности да Привредна комора врши функцију тог тела док се не превазиђу тешкоће и не консолидује се истинско и репрезентативно удружење послодаваца. МОР се није са тим сложио, али се идентична ситуација догађа и прихвата напр. у Црној Гори и неким другим земљама.
Миро је обавестила саговорнике да ће се састанак Извршног одбора МФМ одржати почетком маја и да су сви изгледи да ће исход бити повољан за Синдикат металаца. Одмах по пријему и уплати чланарине, Синдикат металаца се укључује у све активности МФМ као равноправни члан.
Миро је изнела примере нефунционисања социјалног дијалога у предузећу „Цимос“ и „Фабрика аутоделова“ у Кикинди које је посетила. Поменула је да су ова два предузећа снабдевачи „Реноа“ и „Пежоа“ са којима је МФМ потписала оквирне споразуме. Овим споразумима регулишу се односи у предузећу и постоји и клаузула која предвиђа да су и снабдевачи дужни да поштују те одредбе, па и оне које се тичу социјалног дијалога.
Миро је оценила да је ситуација у свету данас тешка за синдикате и пуна изазова и да ће бити све тежа; да одговор синдиката мора бити јединство и заједничко деловање, а да међусиндикални конфликти само иду на руку послодавцима. Такође је указала да се не могу увек послодавци кривити и да понекад и синдикати сносе кривицу за одређене ствари које не функционишу добро.
У вези с тим заложила се за међусиндикалну сарадњу у Србији јер ће само тако синдикати успешно бранити и штитити положај запослених.
Белешку
сачинила:
Мирјана
Обрадовић,
Међународно
одељење СССС
3.5. 2007.