Globalna akcija protiv nesigurnog rada

 

Preduzimanje globalne akcije protiv nesigurnog posla predstavlja fokus debate  Centralnog komiteta MFM-a koja će se održati u septembru 2007. Sve članice MFM-a se stoga ohrabruju da razmotre ovo pitanje i  ukoliko je moguće, izrade regionalni stav i daju predloge za preduzimanje mera protiv nesigurnih radnih mesta unapred, pre održavanja sastanka.

Nesiguran posao je tipično ne-stalni, privremeni, povremeni, nesiguran i nepredvidiv posao. Radnici koji obavljaju ove poslove obično nisu zaštićeni zakonom o radu i merama socijalne zaštite. Ova vrsta posla je rezultat prakase zapošljavanja koja je osmišljena da maksimalno uveća profite i fleksibilnost poslodavaca, te da prenese sve rizike na radnike. U visoko industrijalizovanim zemljama stalni posao sve više zamenjuje nesigurni posao, dok je u zemljama u razvoju ova vrsta posla uvek bila standard.

Praksa koja se često dovodi u vezu sa ovom vrstom posla podrazumeva sledeće:

 

-     direktno upošljavanje na osnovu ugovora o privremenom angažovanju;

-     zapošljavanje radne snage preko službi za zapošljavanje ili preko posrednika;

-     dodeljivanje funkcija ugovorom drugim kompanijama;

-     lični ugovori o radu , kao fiktivni “samozaposleni” radnici;

-     probni periodi koji su obeleženi zloupotrebama;

-     fiktivni ugovori o zapošljavanju radi obuke

-     angažovanje na poziv/na jedan dan

-     nelegalni ili nedobrovoljni rad na odredjeno vreme i

-     obavljanje posla kod kuće

 

Nesigurni posao postaje sve veći problem na svim kontinentima, podriva plate i uslove rada, te preti da podeli svet rada. Ova vrsta posla je uvek u porastu tamo gde postoji višak radne snage, pa se radnici priomoravaju da prihvate posao po svaku cenu i pod bilo kojim uslovima koji danas postoje u mnogim, ako ne i u većini, zemalja sveta.

Ubrzan porast pojave nesigurnih poslova podupiru i korporacije i vlade država. Širom sveta, nacionalni zakoni o radu se stalno menjaju kako bi što bolje omogućili poslodavcima da proizvedu još više nesigurnih poslova na uštrb sigurnog, stabilnog zaposlenja. Na primer, u 2006, australijska vlada je usovjila novi zakon o radu koji je u jednom trenu milione radnikaq uveo u zonu radnika sa nesigurnim poslom, zbog toga što im je novim zakonom ukunuto pravo zaštite od nepravednog otpuštanja sa posla.

Ovaj zakon takodje daje prednost radu na ugovor i privremenom zaposlenju.

Nedavno je Evropska unija objavila  konsultativni dokument koji promoviše “fleksigurnost”, ideju koja kaže da se porast stope zapošljavanja stimuliše kada se smanje zaštitne mere kao što je nepravedno otpuštanje i kada raste stopa zapošljavanja bez obaveza prema radniku. Britanska članica Amicus je na ovo reagovala naglašavajući negativni uticaj koji  su slabi britanski zakoni o radu imali na stvaranje radnih mesta.

Generalni sekretar, Derek Simpson, kaže da “dobro plaćeni sigurni poslovi mogu biti zaštićeni samo jačim zakonima o zapošljavanju u odnosu na ove koje trenutno imamo u Britaniji”.

 

 

 

 

Nesigurni poslovi i žene

 

Nesigurni posao ima disproporcijalni uticaj na žene radnike. Žene su previše zastupljene u ovom segmentu širom sveta. Pristup stalnom poslu sa punim radnim vremenom za žene uvek je bio ograničen i sve više se umanjuje.

Na primer:

•    U Australiji jedna od tri žene radi na odredjeno vreme, plaćena je 21% manje od radnika na neodredjeno vreme, nema godišnji odmor, bolovanje ili plaćene praznike;

•    U Kanadi, 40% ženskih poslova smatra se nestandardnim ili nesigurnim, i

•   U Japanu oko 30% metalski radnika su tipični ili radnici na ugovor, a žene čine veliki deo procenta takvih radnika.

Sve više ova vrsta zapošljavanja usložnjava postojeću rodnu diskriminaciju. Nesigurnost radnog vremena stvara ogromne teškoće ženama koje imaju decu i odgovornost da ih odgajaju. Za neke žene, siguran posao na odredjeno vreme sa predvidivim radnim vremenom predstavlja najpovoljniju opciju i iako se uglavnom  radi o radu na odredjeno vreme, dostupnost toj vrsti posla se sve više smanjuje.

Nesigurni poslovi doprinose i stvaranju sve većeg jaza u ceni rada izmedju muškaraca i žena. U Japanu , žene koje rade na odredjeno vreme zaradjuju jedva 54.3% cene rada na sat u odnosu na žene koje rade na neodredjeno vreme, ova razlika se u protekloj deceniji još više produbila. U Koreji, 69% žena radi u sektoru nesigurnih poslova, nazivaju se još i neregularnim radnicima. U 2005, neregularni radnici-žene u Koreji zaradjivale su 43% od plate koju su dobijali regularni radnici-muškarci.

Ne samo da su žene na ovim poslovima manje plaćene od muškaraca zaposlenih na neodredjeno vreme, već većina ovih žena nije pokrivena kolektivnim ugovorom koji bi se mogli iskoristiti u rešavanju problema nejednakih cena rada. Priroda njihovog posla ih takodje isključuje od pristupa zakonima o jednakoj ceni rada koji su osmišljeni i imaju za cilj smanjenje razlika u ceni rada.

Dodatno opterećenje u smislu nejednakosti nametnuto ženama se odnosi na brigu o deci, posao u kući i ostale odgovornosti pružanja nege, što znači da njihova deca, porodice i zajednica trpe posledice nesigurnih poslova koje one obavljaju. Ovo je dalje usloženo time što vlade smanjuju spektar socijalnih usluga, kao što su briga o deci i zdravstvene usluge, koje prvenstveno pružaju podršku ženama u obavljanju uloge pružaoca brige i nege.

 

Preporuke MOR-a po pitanju radnih odnosa

Na konferenciji Medjunarodne organizacije rada (MOR) održanoj juna meseca 2006 usvojena je Preporuka R198 koja predlaže vladama da formulišu i usvoje nacionalne politike koje uspostavljaju postojanje radnog odnosa, koji će praviti razliku izmedju zaposlenih i samozaposlenih radnika i izboriti se protiv lažnih, nejasnih radnih odnosa ili zaposlenja.

Pitanje da li radni odnos postoji je veoma značajno obzirom da većina pravnih sistema dovodi u vezu prava radnika i pristup socijalnim povlasticama sa postojanjem takvog odnosa. Tekst Preporuke MOR-a (na engleskom, francuskom i španskom) može se naći na sledećem internet linku:  http://www.ilo.org/ilolex/cgi-lex/convde.pl?R198

 

 

 

 

Text Box: Nekoliko primera nesigurnih poslova Južna Koreja: Dongpil KIM je član korejskog sindikata metalaca i radio je unutar fabrike Hyundai Motors tri godine kao radnik angažovan spolja. Uz sva primanja, njegova plata iznosi samo oko 60% od plate regularnog radnika Hyundai Motors Radnici Hyundai-ja I neregularni radnici obično nose iste uniforme, ali je logo na njima različit. Brazil: Pinuspel, dobavljač kompanije DaimlerChrysler, u Sao Bernardo do Kampo u Brazilu, zapošljava mnogo spoljnih radnika. Oni svi rade u fabrici na poslovima uklanjanja otpada sa montažne linije. Zaradjuju mnogo manje i imaju lošije uslove rada od svojih kolega radnika u DaimlerChrysler-u. Južna Afrika: Širli Matuludi, 24 godine, radiila je četiri meseca na odredjeno vreme na poslovima utiskivanja datuma na bravama za vrata u fabrici auto komponenti u Južnoj Africi. Zaradjivala je 16.85 randa (US$2.30) na sat, 1 rand manje od stalno zaposlenih koji su obavljali isti posao. Poslodavac je plaćao osiguranje za Širli, ali ga nije uplaćivao u njen penzioni fond. Koreja: Samo 5% radnika Kiryung Electronics fabrike su stalno zaposleni, 13% su zaposleni na tipični šestomesečni ugovor ili jednogodišnji ugovor, a 82% rade kao dostavni radnici. Radnik na ugovor zaradjuje 73%, a dostavni radnik samo 53% od plate regularno zaposlenog radnika. Svi redovno zaposleni su muškarci, dok nesigurne poslove obavljaju uglavnom žene.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izvozne industrijske zone (IIZ)

Ove zone u mnogome doprinose prezastupljenosti žena u segmentu nesigurnih poslova. Žene dominiraju kao radna snaga u ovim zonama širom sveta i poslodavci ih favorizuju zbog toga što su voljne da prihvate prilično niske uslove rada. Ova vrsta posla je u stvari skoro jedina vrsta posla koja se može naći u ovim zonama u kojima do 90% žena čini radnu snagu i koje su angažovane na ugovor o privremenom angažovanju.. Izvozne industrijske zone rade tako da ne potpadaju pod odredbe zakona o radu ili ih pak ne sprovode. U ovim zonama sindikati bukvalno ne postoje.

 

 

 

U daljem tekstu su data pitanja koja unutar vaših sindikata treba da podstaknu debatu o nesigurnim poslovima, kao i tokom MFM sub-regionalnog sastanka za jugoistočnu Evropu.  Koji su oblici nesigurnih poslova u vašoj zemlji/regiounu?

·         Na koji se način nesigurni poslovi razlikuju od stalnog zaposlenja u smislu prava, zaštite i sticanja prava?

·         Kako ova vrsta posla utiče na žene-radnice?

·         Na koji način sadržaj ili sprovodjenje zakona o radu utiče na problem nesigurnih poslova?

·         Na koji se način može iskorisitit Preporuka MOR-a o random odnosu na nacionalnom nivou kako bi se unapredila prava ove vrste radnika?

·         Na koji način nesigurni poslovi utiču na zdravlje i bezbednost na radnom mestu u vašoj zemlji?

·         Koliko nesigurni poslovi utiču na održivi razvoj?

·         Koliki je uticaj nesigurnih poslova, ukoliko ga uopšte ima, na kapacitete vašeg sindikata u procesu pregovaranja kolektivnih ugovora sa poslodavcima?

·         Kako se može smanjiti uticaj nesigurnih poslova u procesu pregovaranja kolektivnih ugovora?

·         Koje su zakonske ili praktične prepreke za organizovanje radnika koji rade na nesigurnim poslovima?

·         Koje mere je preduzeo vaš sindikat da organizuje ili unapredi uslove rada za ovu vrstu radnika?

·         Na koji način mogu sindikati izgraditi solidarnost izmedju stalno zaposlenih i radnika na nesigurnim radnim mestima?

·         Koju ulogu mogu imati svi protagonisti u rešavanju problema nesigurnih poslova, kao što su Medjunarodna organizacija rada, nevladine organizacije, nacionalni sindikalni centri (konfederacije), Medjunarodna konfederacija sindikata, nacionalne vlade, sudovi?

 

U nekim zemljama sindikati se bore protiv trenda pojave nesigurnih poslova. Medjunarodna solidarnost može i treba da odigra svoju ulogu u strategijama sindikata za rešavanje ovog problema.

 

Pozivamo članice MFM-a da iznesu svoje predloge u borbi protiv nesigurnih poslova. Ove predloge treba predstaviti na sub-regionalnom sastanku MFM-a za jugoistočnu Evropu u Sarajevu, 13-14 septembra 2007.